Kako reci ne
Ako usvojimo pravo na granice I dozvolimo sebi da izgovorimo jednu obicnu rječicu Ne, odredićemo sebi sasvim dovoljnu I razumnu granicu do koje cemo ugadjati drugima te naučiti druge da poštuju naš stav .
Svako od nas ima pravo da se zauzme za sebe .To nije teško reci , ali rekla bih da je praktično teško primjenjivo .Vecina ljudi ima problem odbiti nesto I reci NE bojeći se da ne izgubi partnera,prijatelja,rođake te pokunjeno kima glavom čak I kad svaka ćelija u tijelu vrišti NEEEEE!!!!!!
U situacijama kada treba reći ne treba biti direktan I dosljedan sopstvenom stavu ,te uvažavati I sebe I druge
Od malih nogu ponašali smo se I podešavali svoju ličnost prema standardima okoline. Djeca čine sve kako bi pridobila prihvatanje okoline (roditelji,vaspitači,učiteljica )što je prirodno za taj period odrastanja.Problem nastaje ako se taj problem nastavi i u kasnijem dobu .Šta učiniti da zamku takvog ponašanja izmaknemo u kasnijem dobu .Evo nekoliko situacija koje mogu isprovocirati takvo ponašanje.
Dolazi vam komšinica koju ne volite cjelu noć trpite njene žalopojke i kukanja ,te se osjećate kao iscjeđena krpa jednostavnije bi bilo da ne otvorite vrata I izbjegnete isisavanje energije od tog emocionalnog vampira ili jednostavno kažete da ste zauzeti .Dopao vam se dečko dali ste sve da ga šarmirate da ga impresionirate radili ste sve što mislite da bi ga privuklo i ništa.Kreće surova samokritika da li sam toliko ružna I glupa da mu se ne dopadam. Njemu se dopada neki mediokritet uopšte ne možete da shvatite kako je to moguće a toliko ste se trudili. Odgovor ćete dobiti kada se sjetite momka koji je činio sve da vas pridobije nije ni ružan ni glup ,ali jednostavno nije kliknulo .Momak je dao sve od sebe ali hemije nije bilo .Jednostavno nije vam se dopao .Dakle smatramo da imamo pravo odbiti nekog ,a zaboravljamo da I drugi imaju pravo odbiti nas .Ako usvojimo pravo na granice I dozvolimo sebi da izgovorimo jedno obično ne odredićemo sebi razumnu granicu do koje ćemo ugađjati drugima.Neće nas zbog bezbolnog ne ni manje voljeti ni manje poštovati.Dešava se da nas na poslu zatrpaju novim obavezama koje nam se ne dopadaju ili nismo u stanju da ih uspješno savladamo .Strepimo za posao želimo da ga sačuvamo I zato nemamo hrabrosti da odbijemo .Iako bi trebalo da učinimo na “prvu loptu”.Prihvatamo nemoćni da izgovorimo ne .Kada odluka prenoći postajemo frustrirani I spremni smo da u svom nezadovoljstvu I bijesu vristeći saopštimo poslodavcu da to ne želimo ni po cijenu otkaza .Bolje rješenje bi bilo das mo zamolili da o ponudi razmislimo .Pitanje je u kom pravcu želimo da idemo na tom poslu da li želimo da ostanemo na postojećoj poziciji ili da napredujemo.
U prvom slučaju bi nabrojali koje poslove već radimo I naznačili da ne bi bili efikasni dovoljno ako bi preuzeli nove obaveze .U drugom slučaju bismo mogli predložiti nove kreativne ideje koje bi za nas bile izazov .Na ovaj način naše ne ne bi bilo izgovoreno bijesno već na pravi način.Teško govorimo ne i bližoj rodbini u strahu da se ne naljute, rodica nas zamoli da joj pričuvamo dijete iako smo isplanirali to vrijeme drugačije ne odbijemo je u strahu da se ne naljuti .Pa šta ako se naljuti ?Neće se zbog te sitnice ljutiti čitav zivot.Ohrabrimo se I hrabro izgovorimo NE. Kada probijemo led I prvi put kažemo ne poslije ćemo se ga izgovarati dosta lakše .Vremenom shvatamo da postoji I naše pravo na nepravdanje nismo nikome dužni objasnjavati kako zašto zbog čega. Sva prava koja dozvolimo sebi dozvolimo I drugima .
Kada usvojimo sva prava koja nas sleduju I kada nesebično dozvolimo drugima da koriste svoja rijetke će biti situacije kada cemo se osjećati loše i reagovati na neprimjeran način.
